Na Svetskom samitu u Rio de Ženeiru 1992. godine i na preporuku Generalne Skupštine UN, odlučeno je, da se 22. mart obeležava kao Svetski dan voda.UN su obrazložile taj svoj predlog time, da su gotovo sve istorijske kulture nastale na rekama, jezerima i morima, odnosno na njihovim obalama.Počev od 1993. godine, tim datumom se svake godine ponovo upozorava na važnost i značaj zdrave vode i na to, da treba tražiti puteve i načine za zaštitu voda.Prema analizama UN, mnoge zenlje su već suočene sa nestašicom vode, a predviđa se da će do 2015. godine, 1,8 milijadi stanovnika planete živeti u zemljama i regionima sa apsolutnim nedostatkom vode. Mada voda pokriva 70 % površine zemljine kugle, samo 2,5 % vode je voda za piće.Podaci govore, da svakog dana 2 miliona tona otpada završi u vodenim tokovima, a po podacima Svetske organizacije, zbog nečiste vode za piće godišnje od raznih obolenja umre 2 miliona ljudi.
Svetski dan voda - reka Tara, Srbija
Očekuje se, da će kao rezultat promena klime, zbog porasta temperature doći do promena u učestalosti i obimu padavina, do povećanog rizika od poplava, suša i drugih nepogoda.
Kada je reč o našoj zemlji, od 180 rangiranih zemalja, naša zemlja je na 47. mstu na svetu po količini vodenih resursa.Ne treba, međutim, da zavara izveštaj nadležnih službi u Srbiji, da je kvalitet voda dobar (kako je analiza pokazala u 84 % uzoraka).U našem bližem okruženju, po toj analizi i po podacima Agencije za zaštitu životne sredine, tok reke Tise i Dunava imao je dobar kvalitet voda, dok je loš kvalitet voda zabeležen u vodotocima i kanalima Severne Bačke i Severnog Banata.Kvalitet voda u slivu Drine i Save, po toj analizi, bio je odličan i vrlo dobar.
Voda se nalazi u stalnom kruženju: vazduh – voda – zemljište, pa se radi njene zaštite moraju čuvati svi elementi životne sredine.Tu poseban problem predstavlja zagađivanje podzemnih voda – delom prouzrokovano korišćenjem veštačkih đubriva i zbog otpadnih voda iz naselja.Veliki problem predstavljaju i posledice zagađivanja voda od neuređenih deponija.Svaki otpad, pre ili kasnije, dospeva do podzemnih voda i zagađuje ih.To je dugotrajan i ljudskom oku skriven proces.Srbija će pre ili kasnije osetiti posledice ovakve nebrige za otpad.Brojni izvori, biće zagađeni a u tom smislu, zaštita voda od otpada, moguća je jedino uz izgradnju deponija.Činjenica je, međutim, da uređenih deponija, u Srbiji gotovo i da nema.Ionako loše stanje sa vodama, u našoj zemlji pogoršavaju, odnosno vode dodatno ugrožavaju zastarele tehnologije u fabrikama i nerazumni ljuski postupci. 80 % otpadnih komunalnih voda u Srbiji, bez ikakvog tretmana se ispušta u vodene tokove i to i dalje bez ikakvih kazni za zagađivače.Potrebno je, da se izmenama zakona i naplatom kazni zagađivačima, formiraju fondovi za zaštitu životne sredine i za zaštitu voda.
U našem najbližem okruženju, dakle tamo gde možemo da delujemo, tu su reke Dunav i Tisa, Begej i Tamiš.Kada je Dunav u pitanju, poslednjih godina se puno radi u programima i aktivnostima zemalja Dunavskog basena.Samo u ovom području Srednje i Jugoistočne Evrope, u 8 podunavskih zemalja, formirano je 12 nacionalnih parkova i zaštićenih područja.Raznim manifestacijama, od kulturnih festivala i igara na vodi, do seminara o zaštiti i čišćenju reka, doprinosi se zaštiti kvaliteta vode Dunava (Poznata je manifestacija Dan Dunava, koja se redovno održava od 2004. godine).Takođe, poznata je već i manifestacija Dan reke Save – prošle godine je to bio 1. juni – Dan reke Save, održan u Beogradu itd. Prekogranični karakter svih pojava izazvanih zagađivanjem voda i klimatskim promenama, zahteva pojačanu zaštitu i sigurnost od poplava a brojni projekti u tom pravcu, već su započeti u Mađarskoj, Rumuniji, Slovačkoj i Ukrajini.U regionu reke Tise, najvidljivije promene su bile 1998 – 2001. godine, a na Tamišu 2006. gde je bilo velikih poplava.Ulaskom Rumunije u EU, ta država je suzbila zagaživanje Begeja, Tamiša i Brzave. Sad su firme iz Srbije i iz Zrenjanina jedini zagađivači reke Begej.
Naša zemlja, na polju zaštite voda ima važnu ulogu i obavezu i prema svojim građanima i prema Evropi, da angažovanjem u jednom širokom spektru programa, projekata i akcija, doprinese zaštiti voda na svom području i da tako podigne kvalitet života svojih građana na viši nivo.Deca imaju važnu ulogu u zaštiti voda a škole imaju važnu ulogu u širenju poruke za zaštitu životne sredine.Profesori i predavači moraju tražiti puteve da u soju nastavu ubace informacije o značaju zaštite voda i tako na izvoru šire svest o potrebi i značaju šaštite ovog dragocenog i nezamenljivog elementa prirode.
Ne treba da ostanu nepomenuti i napori nekih udruženja za zaštitu životne sredine i drugih udruženja građana, koje čine na zaštiti vlažnih područja u našem najbližem okruženju.Primer u tom pravcu je Specijalni Rezervat Prirode SLANO KOPOVO u Novom Bečeju, ali i napori i angažovanje članova Društva za zaštitu životne sredine OKANJ – Elemir, da se i Okanj bara u Blizini Elemira – takođe jedna od malobrojnih slanih bara u našoj zemlji i u Panonskoj niziji – sa svim njenim malo poznatim karakteristikamaara, takođe proglasi za Specijalni Rezervat Prirode, što upravo predstoji.